REKLI NE: Ova zemlja EU odbila da koristi zamrznutu rusku imovinu za finansiranje Ukrajine!
Belgija je u sredu odbacila plan da se zamrznuta ruska imovina koristi za podršku ukrajinskoj ekonomiji i ratnim naporima u naredne dve godine, rekavši da šema predstavlja velike finansijske i pravne rizike.
Procenjuje se da će budžet i vojne potrebe Ukrajine za 2026. i 2027. godinu iznositi oko 130 milijardi evra. Evropska unija se obavezala da popuni prazninu. Već je uložila preko 170 milijardi evra (197 milijardi dolara) od početka rata 2022. godine.
Najveći raspoloživi iznos sredstava dolazi kroz zamrznutu rusku imovinu. Većina novca se nalazi u Belgiji – oko 194 milijarde evra zaključno sa junom – i van EU u Japanu, sa oko 50 milijardi dolara, i SAD, Velikoj Britaniji i Kanadi sa manjim iznosima.
Evropska komisija, izvršna vlast EU, trebalo je da kasnije u sredu objavi detalje svog predloga da se ruski novac koristi kao zalog za zadovoljavanje značajnih potreba Ukrajine putem „reparacionog kredita“.
Međutim, belgijski ministar spoljnih poslova Maksim Prevo rekao je da njegova zemlja smatra „opciju kredita za reparacije najgorom od svih, jer je rizična. To nikada ranije nije urađeno“. Rusija je opisala šemu kao „krađu“.
Oklevajući se, čitajući pripremljene obraćanja novinarima u sedištu NATO-a u Briselu, Prevo je pozvao EU da pozajmi novac za Ukrajinu na međunarodnim tržištima. „To je dobro poznata, robusna i dobro uspostavljena opcija sa predvidljivim parametrima“, rekao je.
„Šema kredita za reparacije nosi posledične ekonomske, finansijske i pravne rizike“, rekao je, dodajući da predlozi komisije ne rešavaju zabrinutost Belgije. „Nije prihvatljivo koristiti novac i ostaviti nas same da se suočimo sa rizicima.“
Zabrinutost Belgije
Belgija se plaši da bi finansijska klirinška kuća sa sedištem u Briselu koja drži zamrznutu imovinu, Euroclear, mogla da pokrene pravne mere ako Rusija ospori bilo kakvo korišćenje sredstava ili ako taj potez šteti njenom imidžu i poslovnim interesima.
Prevo je rekao da Belgija smatra da njene zabrinutosti ne čuju njeni partneri iz EU.
„Ne želimo da antagonizujemo naše partnere ili Ukrajinu. Jednostavno želimo da izbegnemo potencijalne katastrofalne posledice za državu članicu od koje se traži da pokaže solidarnost, a da joj se ista solidarnost ne ponudi zauzvrat“, rekao je on.
U suštini, zemlje EU bi pozajmile Ukrajini oko 140 milijardi evra (163 milijarde dolara). Novac ne bi bio zaplenjen kao takav, jer bi ga Kijev vratio kada Rusija plati značajne reparacije za masovno razaranje koje je izazvao njen rat.
Ukoliko Moskva odbije, sredstva bi ostala zamrznuta.
Belgijski partneri iz EU insistirali su da razumeju.
„Zabrinutost Belgije shvatamo ozbiljno“, rekao je novinarima nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful. „Ona je opravdana, ali problem se može rešiti. Može se rešiti ako smo spremni da zajedno preuzmemo odgovornost.“
Njegov holandski kolega David van Vil je podvukao da su „ova sredstva zaista, zaista važna. Moramo da podržimo ukrajinsku ekonomiju, inače će im sledeće godine biti veoma teško.“
„Razumemo zabrinutost Belgije i spremni smo bar da se pobrinemo da nisu sami u ovome“, rekao je on. Nekoliko zemalja EU je već pristalo da pruži finansijske garancije u slučaju da stvari krenu po zlu.
Belgija je zarađivala određene poreske prihode na imovinu, a prikupljene kamate se takođe koriste za finansiranje programa kreditiranja za Ukrajinu koji je organizovala Grupa sedam velikih svetskih sila.
Evropska centralna banka je zabrinuta da bi plan za kredit EU za reparaciju mogao da potkopa poverenje u jedinstvenu valutu evro na međunarodnim tržištima. Lideri EU trebalo bi da razgovaraju o šemi i ekonomskim i vojnim potrebama Ukrajine na samitu u Briselu 18. decembra.
(Kurir.rs/AP/Prenela: M. V.)